О књизи: година / Чучећи пред њим, погледала сам у његово сломљено лице. Чак сав рањен и са црним оком, седећи скоро на земљи, надмено ме је гледао. То је трајало само неколико секунди, а онда ми се учинило да ме препознао као вољену особу и насмешио се. -Здраво. Његове испуцале усне очигледно га нису добро слушале. -Здраво. Одговарам му и устајем, опет пружам руку и узимам његов леви длан, повлачим га нагоре и он устаје. -Хвала. -Молим те. Треба ти помоћ.” Показујем му на лице, а он се и даље осмехује, као да није он био пребијен пре два минута. -Можете ли помоћи? Слегнем раменима и помислим, зашто се мешам у све ово? Чим схвати да нисам као обичне девојке, његов однос према мени ће се променити. Најбоље што може да уради је да постане пријатељ, најгоре је да ме сажали.